NEINVANZIVNA METODA ZA PROSPEKCIJU

1. UVOD

Poznato je da je Nikola Tesla tridesetih godina prošlog veka rekao da je u proučavanju vibracija toliko odmakao da bi mogao stvoriti novu nauku “TELEGEODINAMIKU”, koja bi određivala ne samo probleme prenošenja snažnih impulsa kroz zemlju do udaljenih mesta, već bi povrh toga, primenom istih principa, mogao da otkrije rudno blago duboko ispod površine zemlje.

Tesla je izjavio da te iste principe može da primeni u otkrivanju udaljenih podmornica i brodova, čak i onda kad su oni ukotvljeni i kad brodske mašine ne rade. Sistem TELEGEODINAMIKE, koji upotrebljava mehaničke vibracije , kazao je Tesla, bio bi u stanju da odredi zemljinu konstantu i da otkrije rudno blago skriveno duboko ispod površine. Tesla je od “TELEGEODINAMIKE” očekivao važne rezultate ali do svoje smrti nije uspeo da

realizuje – verifiqkuje te ideje u oblasti daljinske detekcije predmeta i otkrivanja rudnog blaga skrivenog duboko ispod površine zemlje. Vođeni Teslinim idejama uspeli smo da otkrijemo rezonantne frekvencije oscilovanja

elemenata periodnog sistema, da konstruišemo uređaj “DEPS-2017” i razvijemo originalne metode za horizontalnu i vertikalnu elektromagnetnu prospekciju pronalaženja nafte, plina, ruda, minerala, vode i raznih drugih jedinjenja, kao i interferentnu metodu za određivanje njihovog hemijskog sastava koja se bazira na pomenutom otkriću.

Izvršena istraživanja poslužila su nam za potvrđivanje tačnosti otkrivenih frekvencija oscilovanja, a nakon toga kao osnova za konstrukciju uređaja za detekciju “DEPS – 2017”.

Utvrdili smo da svi elementi Mendeljejevog periodnog sistema imaju različite rezonantne frekvencije, od najlakšeg po atomskoj težini – vodonika, sa najvišom frekvencijom, do najtežeg – nobelijuma, odnosno elementa sa najnižom frekvencijom.

Ako je Mendeljejev raspored elemenata u tablici periodnog sistema izvršio po atomskoj težini, otkrićem frekvencija oscilovanja elemenata njihov raspored je izvršen po brojnoj vrednosti frekvencija oscilovanja koji je istovetan rasporedu kao i prema Mendeljejevu.

Frekvencije oscilovanja elemenata periodnog sistema određene su po formuli:

Otkrićem formule za izračunavanje frekvencija oscilovanja elemenata periodnog sistema, konstrukcijom novog izuma “DEPS – 2017” i verifikacijom novih metoda za elektromagnetsku prospekciju, kao i interferentne metode za određivanje hemijskog sastava date su osnove za novu nauku pod nazivom “GEOVIBROLOGIJA”. GEOVIBROLOGIJA (od, GEA – zemlja, VIBRO – oscilacije i LOGOS – nauka), najšire uzeto, nauka o vibracijama (oscilacijama) elemenata periodnog sistema koje potiču iz zemlje. Novi izum “DEPS – 2017” i verifikovane metode pokazale su se efikasnim u otkrivanju nafte, plina, ruda, minerala, vode i raznih drugih jedinjenja, kao i određivanje njihovog hemijskog sastava.

NEINVANZIVNA METODA ZA PROSPEKCIJU
VODE, NAFTE, RUDA I MINERALA

2. TEHNIČKE KARAKTERISTIKE ” D E P S – 2017 “

“DEPS – 2017” je uređaj za otkrivanje, preciznu lokaciju kao i određivanje dubine različitih materijala u zemlji. Prema načinu detekcije on pripada grupi uređaja iz oblasti elektromagnetne prospekcije čiji se rad bazira na rezonantnoj metodi otkrivanja.

Komplet uređaja “DEPS – 2017” prikazan je na naslovnoj strani. U svom kompletu uređaj sadrži:

> specijalnu predajnu antenu (NF emiter),

> elektroniku bazne jedinice sa signal generatorom,

> senzorsku strelu,

> akumulatorsku bateriju,

> priključni kabl sa “cigaret” konektorom za napajanje bazne jedinice i kontrolu stanja akumulatorske baterije,

> punjač akumulatorske baterije AC 220/DC 12 V,

> trokrako postolje sa obrtnom platformom za predajnu antenu,

> digitalni multimetar

> ostalu pomoćnu opremu (pretvara” napona DC 12 V – AC 220 V,. agregat 220 V, 600 W,

GPS prijemnik, radio stanice) koja je prikazana na slici 1.

> masa uređaja ………………………………………………………………………………………….1,1 kg,

> masa kompleta…………………………………………………………………………………………..7 kg.

Slika 1 – Mobilni komplet za prospekciju sa signal generatorom

3. ELEKTROMAGNETNA PROSPEKCIJA

Pod pojmom prospekcija podrazumeva se ispitivanje zemljišta u cilju traženja nafte, plina, ruda, minerala, vode i raznih drugih jedinjenja i različitih materijala u zemlji.

Zemljina kora je veoma složenog sastava i treba imati u vidu da se prilikom prospekcije mogu dobiti lažni rezultati (lažni odrazi). Pošto periodni sistem ima 118 elemenata, to znači da je zemlja teoretski sastavljena od 118 faktorijal različitih jedinjenja, što je u praksi nemoguće otkriti. Preciznim i tačnim kalibrisanjem rezonantnih frekvencija traženih jedinjenja, sa strogo diskriminisanim njhovim vrednostima mogu se smanjiti lažni odrazi i povećati verovatnoća detekcije, ali dosadašnja istraživanja pokazuju da je verovatnoća detektovanja kreće oko 90 %. Kod vode, nafte, gasa, zlata, platine, volfrana, urana i olova oko 98 % a ostali obojeni metali oko 85 %

U Tabeli 1 je prikazan pregled dela elemenata i jedinjenja čije su frekvencije do sada implementirane u “DEPS – 2017”.

3.1. HORIZONTALNA PROSPEKCIJA

Željena frekvencija se postavlja pomoću tastera na komandnoj tabli. Uključivanjem uređaja, predajna antena zrači snop u željenom pravcu širine 20 cm, dometa preko 8000 metara. Emitovani snop iz predajne antene interferira sa traženom vodom, naftom, rudom ili mineralima koji se nalaze na ili u zemlji tako da stvaraju snop traženja. Snop traženja se registruje – detektuje pomoću senzorske strele. Pri ulasku operatera u interferentno polje traženog elementa senzorska strela se pomera u pravcu kretanja toka, a intenzitet polja se očitava na skali diska senzorske strele. Koordinate ivica toka i rudnog tela registruju se pomoću GPS prijemnika. Postupak detekcije se ponavlja za više tačaka i na taj način definiše ivica toka ili granica rudnog tela.

Tabela 1 – PREGLED ELEMENATA I JEDINJENJA ZA
“DEPS – 2017”

Red. br.	Elementi i jedinjenja	Red. br.	Elementi i jedinjenja
1	Vodonik – H	47.	Malahit
2	Litijum – Li	48.	Fosfat – PO4
3	Amonijak – NH3	49.	Hidratisani hematit– Fe2O3 ‘ nH2O
4	Ugljovodonici – CnHm	50.	Andezin – NaAlSiO
5	Hidrazin – N2H4′ – NH4	51.	Kaolin
6	Voda Zlatibor	52.	MnSO4 – 4H2O
7	Voda Jana	53.	SO4 – SO3
8	Voda Vuji%	54.	Roze kvarc
9	Voda Vrnjci	55.	Dolomit – CaCO3 ‘ MgCO3
10	Voda Minakva	56.	Al2O3+SiO2 – AlSiO4
11	Voda Demi	57.	Magnezijum – Mg
12	Voda izvorska – H2O	58.	Vranjska voda

Red. br.	Elementi i jedinjenja	Red. br.	Elementi i jedinjenja
13	Bor – B	59.	Prolom voda NaClMgSCCaKPFHO
14	Hidrokarbonat – HCO3	60.	Karneol
15	TNT – Srbija	61.	Hidratisani boksit Al2O3+Fe2O3+SiO2+H2O
16	Ulje	62.	Voda Knjaz Milo!
17	Fenol – C6H5OH	63.	Biotit – KMgFeAlSiFOH
18	TNT – Evropa	64.	Glina
19	Bor trioksid – B2O3	65.	Nafta – CHNOSSiCaKFeAlMg
20	Opal – Ugljenik	66.	Aluminijum – Al
21	Ugljenik – C	67.	Horblenda CaNaMgFeAlSiOH
22	Hidratisani aluminijum trioksid Al2O3 ‘ H2O	68.	Andezit NaAlSiCaMgFeKFHO
23	Nafta	69.	Kalijum oksid – K2O
24	Azot – N	70.	&uti pesak
25	Ugljen dioksid – CO2	71.	Ametist svetli
26	Nitrati – NO3 – Nitriti NO2	72.	MnSO4
27	Organski deo nafte – CHNOS	73.	Ametist tamni
28	Kiseonik – O	74.	Kalcijum oksid – CaO
29	Opal – ruda	75.	Lapis lazuli
30	Sumpor vodonik – H2S	76.	So morska – NaCl
31	Natrijum nitrat – NaNO3	77.	So kamena – NaCl
32	Piralen – C12H2Cl8	78.	Kalcijum fosfat
33	Fenol – C6H5-Cl-NaOH	79.	Silicijum – Si
34	Magnezit – MgCO3	80.	Augit – CaNaMgFeAlSiO
35	Kaolinit – SiO2 ‘Al2O3 ‘ H2O	81.	Titanijum dioksid – TiO2
36	Fluor – F	82.	Fosfor – P
37 38 39 40 41 42	Crni barut Kolemanit – Ca2B6O11’5H2O Natrijum oksid – Na2O Citrin Magnezijum oksid – MgO Haulit – Ca2B5SiO9(OH)5	83. 84. 85. 86. 87. 88.	Hiperten – MgFeSiOBoksit – Al2O3+Fe2O3+SiO2Sumpor – SVanadijum oksid – V2O5TirkizOpal – Fe, Al

3.1. VERTIKALNA PROSPEKCIJA

Da bi se odredila dubina nafte, vode, rude i minerala, predajna antena se nakon nivelisanja na horizontalnom postolju pomoću laserske libele usmerava u zemlju, a posle toga se pomoću senzorske strele traži reflektovani zrak koji je rezultat interferencije emisionog snopa od traženog materijala pod uglom od 45°. Rastojanje od uređaja do reflektovanog snopa odgovara dubini na kojoj se predmet nalazi (l = h). Grafički prikaz merenja dubine dat je na slici 3.

U vertikalnoj prospekciji moguće je snimiti geološki sastav zemljišta do dubine od 8000 metara sa neznatnim odstupanjima. Takođe, u vertikalnoj prospekciji može se odrediti debljina, odnosno, presek rudnog tela ili veličina predmeta.

4. ISTRAŽIVANJA I VERIFIKACIJA DEPS – 2017 NA TERENU

– U poslednjih sedam godina intezivno je rađeno na usavršavanju opreme i njena provera efikasnosti pri radu na koncesiskim poljima po raznim državama a ujedno i istraživanja i saznanja stanja rudnog tela van koncesiskih polja. Istraživanje na koncesiskom polju je istraživanje na delimično poznatom terenu a istraživanje van koncesijskog polja je istraživanje na nepoznatom terenu gde se rezultati kasnije dokazuje. Za ovih sedam godina istraživanje je vršeno u Rusiji, Kazakstanu, Kirgistanu, Iranu, (paniji, Pakistanu, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Kamerunu itd .

5 . REZULTATI ISTRAŽIVANJA

a) Rusija

– U rudniku bakra, Republika Baškirija, određena su zaleganja rudnog tela halkopirita. Rudnik je iscrpio rudno telo površinske eksploatacije pa se prešlo na jamsku eksploataciju. Definisana su tačne pozicije zaleganja rudnog tela u severo-istočnim delu rudnika. Pored ležišta rude halkopirita u jednoj jami definisana je pozicija ležišta zlata.

– Na naftnom polju u Severnoj Osetiji vršena je analiza stanja u reonu pet bušotina. Dve bušotine su potpuno suve jer su promašile naftno rudno telo a druge tri su na ivici rudnog tela pa je izdašnost tih bušotina mala. Interesantno je da su bušotine do dubine od 4000 metara promašile rudno telo a druge tri koje su na ivici rudnog tela bušene na dubinu do 2500 m. Ono što je karakteristično za ovo naftno polje da u rejonu na dubini od 3500 m pa do 5000 m ima još vrlo bogata tri sloja nafte.

– U oblasti podmoskovlja – južni deo Moskve vršena je prospekcija nafte I gasa ali do dubine od 8000 m nije detektovano postojanje bilo kakvih ugljovodonika.

– U republici Baškiriji detektovana je zagađenost zemljišta produktima nafte koji cure iz starih rezervoara i zagađuju podzemne vodene tokove.

b) Kazakstan

– Oblast grada Karagande je vrlo bogata ugljem marke – Antracit. Na jednoj od Koncesija definisana su tri sloja rudnog tela na dubini do 180 m. Pored definisanja položaja rudnih tela izrađena je i detekcija postojanja džepova Metana. Metan nije detektovan. Pored uglja detektovane su pozicije podzemne vode u područji 100 km severo – istočno od grada Karagande.

– Rejon grada Ust Kamenogorsk je bogat polimetaličnim rudama bakra, cinka, olova, srebra i zlata. Na jednom od koncesiskih polja definisali smo pozicije zaleganja rude zlata. Ovde je vrlo interesantno da je dubine rudnog tela od 15 do 25 m a da je raspored rudnog tela na koncesiji u obliku tigrove kože.

– Obala Kaspiskog mora je prebogata zemnim gasim i naftom. Severno od grada Aktau na koncesiskom polju od 36 km2 urađeno je preko 100 bušotina. Ovde je zaleganje nafte u prvom sloju na 440 m a drugi sloj je na 550 m. Ima dosta bušotina koje su suve a takođe i onih koje su na ivici rudnog tela. Izdašnost koncesije prema investiciji u samu koncesiju je nepovoljna.

c) Kirgistan

– U Kirgistanu smo detektovali zlato na jednoj koncesiji rudnika zlata 150 km istočno od grada Biškeka. Nadmorska visina rudnika je 2200 m. Debljina rudnog tela je oko 90 m sa izuzetnim učeščem zlata koje se kretalo od 5 pa do 30 g/t a na pojedinim mestima i do 90 g/t rude.

– Kirgistan je interesantan po tome što smo na jednom slobodnom rejonu na udaljenosti od oko 120 km istočno od glavnog grada, na istoj lokaciji detektovali vrlo bogato nalazište i zlata i nafte.

d) Iran

– U oblastima gradova Gilan Harb i Khoramoabada na devet koncesiskih polja detektovana su nalazišta stenskog asfalta. Asfalt se praktično nalazi na površini i kreće se u proseku do dubine od 70 m. Dva koncesiska polja su vrlo bogata, jedno se nalazi blizu gradića Mamulon a drugo je u rejonu Wadud.

– Na području grada Aligudarci detektovana su dva rudnika bakra. Jedan je ruda Kovelina na površini od 3 km2 a a drugi je Halkozina površine oko 2 km2. Pored ova dva rudnika bakra detektovana su još dva rudnika, jedan Hromita površine oko 4 km2 a drugi je Molibdena i Volframa na površini od 2 km2 . Ovaj prostor je izuzetno bogat polimetaličnim rudama.

– Rejon grada Jazda je biser među biserima. Na 130 km severo-istočno od grada nalazi se reon prebogat polimetaličnim rudama. Na površini od 150 km2 nalazi se rudnik bakra gde je detektovano oko 15 različitih ruda. Rude bakra : Azurit, Malahit i Halkozin na jednom mestu su pravi raritet gde su koncetracije ruda kreću od 5 – 15% a na pojedinim delovima idu i do 40%. Pored bakra tu su Cink, Olovo, Srebro, Zlato, Platina, Molibden, Kobalt, Volfram, železo a u pojedinim delovima detektovani su još i Barijum, Vanadijum, Fosvor, Titanijum itd. Jedan mali deo rudnog tela nalazi se u planinama a sve ostalo je na blagoj padini kamenite pustinje. Na početku rudnog tela debljina rudnog tela se kreće od 560 m da bi u planinskom delu bila oko 800 m. U prvoj polovini debljine nalaze se Azurit I Malahit. (ta je još interesantno za ovo područje. Severo istočno od ovog rudnog tela nastavlja se rudno telo Mangana.

– U Iranu, imali smo u planu da ispitamo još nekoliko područja gradova: Pol Daktar, Tabriz, Kerman, (iraz i obalu svih mora. U Teheranu smo imali sastanak sa direktorom Iranske naftne kompanije za eksploataciju nafte i gasa.

e) Crna Gora

– Na području države Crne Gore vršene su detekcije u oblasti podzemnih voda, boksita, uglja i nafte. Voda , boksiti i ugalj su već u eksploataciji a nafta je bila detektovana van zvaničnog sistema, to jest istraživanjem samih autora izuma.

f) Hrvatska

– Detektovana su nalazišta naftnih polja na području oblasti koja se zove Slavonija i ona su u eksploataciji.

g) Bosna i Hercegovina

– Pored detektovanja elemenata uglja, boksita i železa na koncesiskim poljima oko gradova Zvornik i Prijedor. Prospekcija terena u zapadnoj Bosni, je pokazala da je oblast bogata rudama a posebno se izdvaja nalazište Soli ( NaCl ) i nafte, vrlo bogatih slojeva.

h) Pakistan

– Pakistan, zemlja visokog rizika za rad stranaca na terenu, detektovana je nafta na dubini od 5000 m.

i) Španija

– U (Španiji je vršena demonstracija rada opreme na poligonu budućeg rudnika polimetaličnih ruda.

j) Srbija

– Autori izuma su na području Srbije detektovali rude Bakra, Cinka, Bora, Litijuma, Berilijuma, Zlata, Vode, Gasa i Nafte. Pored ruda radili su i na definisanju arheoloških iskopina.

k) Kamerun

– U Kamerunu su vršena istraživanja u džungli i detektovano je šest rudnika zlata, platine, paladijuma, srebra, bakra, titana, železa, volfrana, olova, nafte kao i još tri retka metala. Zlato je detektovana i u rečnim nanosima u slivu reka Sange i Ngoko.!!